Zagovaranje

Zaštita - Sigurnosna mreža

Vlade obično garantuju svojim građanima osnovna ljudska prava i fizičku bezbednost. Ali u situacijama kada ljudi postaju izbeglice, ova sigurnosna mreža nestaje. Izbeglice koje beže od rata ili progona su često veoma ugrožene. One ne uživaju zaštitu sopstvene zemlje. Upravo suprotno, često su upravo vlade njihovih domovina te koje im prete progonom. Ukoliko ih druge države ne prime, ne pruže im zaštitu i ne pomognu im kada se već nađu u njima, onda ih mogu osuditi na nepodnošljive situacije u kojima su ugrožena njihova osnovana prava, bezbednost, a u nekim slučajevima, čak i život.

Zaštita 36,4 miliona lica koja su izgubila svoju domovinu i lica bez državljanstva (apatrida) je u osnovi mandata UNHCR. Agencija pruža zaštitu na nekoliko načina: ona obezbeđuje osnovna ljudska prava izbeglica i apatrida u zemljama azila ili prebivališta i da ih se ne može prisilno vratiti u zemlju u kojoj bi bili suočeni sa progonom. Dugoročno posmatrano, organizacija pomaže izbeglicama da nađu odgovarajuća trajna rešenja putem dobrovoljnog povratka u domovinu, integracije u zemlji azila ili preseljenjem u treće zemlje.

U mnogim zemljama, zaposleni UNHCRa rade rame uz rame sa partnerima na raznim lokacijama, od glavnih gradova do udaljenih kampova i graničnih zona. Oni nastoje da unaprede ili obezbede pravnu i fizičku zaštitu, te da svedu na minimum opasnost od nasilja – uključujući i seksualnog nasilja – kome su izložene brojne izbeglice, čak i u zemljama azila. Oni takođe nastoje da obezbede barem minimalne uslove za smeštaj, hranu, vodu i zdravstvenu zaštitu neposredno nakon svake izbegličke krize, imajući u vidu specifične potrebe, žena, dece, starijih i osoba sa invaliditetom.