19. jun 2018.

Po peti put za redom, ratovi, drugi vidovi nasilja i progona doveli su do novog porasta broja prisilno raseljenih osoba u svetu 2017. godine. Nova masovna raseljavanja stanovništva posledica su krize u Demokratskoj Republici Kongo, rata u Južnom Sudanu i izbeglištva stotine hiljada Rohindža iz Mijanmara u Bangladeš. Zemlje u razvoju su te koje su, u najvećoj meri, pogođene ovom situacijom.

U svom godišnjem izveštaju Globalni trendovi, koji je danas objavljen, UNHCR, Agencija UN za izbeglice kaže da je krajem 2017. godine u svetu raseljeno 68,5 miliona ljudi. Među njima je 16,2 miliona onih koji su se prošle godine raselili prvi put ili ponovo. To ukazuje na ogroman broj ljudi u pokretu i znači da se svakoga dana raseljava novih 44.500 osoba ili jedna osoba svake dve sekunde.

Izbeglice koje su svoje zemlje napustile usled sukoba i progona čine 25,4 miliona od 68,5 miliona raseljenih ljudi u svetu. To je 2,9 miliona ljudi više nego 2016, a predstavlja i najveće povećanje koje je UNHCR zabeležio tokom samo jedne godine. U međuvremenu je broj tražilaca azila, koji još uvek čekaju na odluku o svojim zahtevima za izbeglički status porastao za oko 300,000 i na dan 31. decembar 2017. godine bilo ih je 3,1 milion. Broj ljudi raseljenih unutar sopstvenih država je sa 40,3 miliona 2016. godine smanjen na 40 miliona u 2017. godini.

Ilustracije radi, 2017. godine na svetu je bilo više izbeglica nego stanovnika Australije. Bilo je i skoro isto prisilno raseljenih koliko i stanovnika Tajlanda. Globalno posmatrano, jedna od 110 osoba u svetu je raseljeno lice.

“Nalazimo se na prekretnici, na kojoj uspeh u upravljanju prisilnim raseljavanjem u svetu zahteva nov i sveobuhvatniji pristup da zemlje i zajednice ne bi bile prepuštene same sebi,” rekao je Filipo Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice. “Ali ima razloga za izvesnu nadu. Četrnaest zemalja već sprovodi novi dogovor za reagovanje u izbegličkim krizama, a za nekoliko meseci će Generalna skupšina Ujedinjenih nacija usvojiti novi Globalni kompakt o pravima izbeglica. Danas, u predvečerje Svetskog dana izbeglica, ja molim zemlje članice da ga podrže. Niko ne bira da postane izbeglica; ali mi ostali imamo mogućnost da biramo kako pomažemo.”

UNHCR-ov izveštaj Globalni trendovi objavljuje se širom sveta svake godine pred Svetski dan izbeglica (20. jun) i prati prisilno raseljavanje na osnovu podataka koje prikupljaju Agencija, vlade i drugi partneri. Izveštaj ne analizira globalno stanje azila, o čemu UNHCR izveštava posebno. U tom domenu smo prošle godine nastavili da budemo svedoci incidenata poput prisilnih vraćanja, politizacije i žrtvovanja izbeglica, izbeglica koje su zatvarane ili im je uskraćivana mogućnost da rade. Nekoliko zemalja se čak protivilo i upotrebi reči “izbeglica”.

Međutim, izveštaj Globalni trendovi pruža uvid u neke aspekte problema, ponekad i skreće pažnju na razlike između percepcija i stvarnosti prisilnog raseljavanja.

Jedna od takvih percepcija je da raseljeni u svetu pretežno žive u zemljama Globalnog Severa. Podaci pokazuju upravo suprotno –ukupno 85 procenata izbeglica nalazi se u zemljama u razvoju, od kojih su mnoge strahovito siromašne i dobijaju malu pomoć za brigu o ovim populacijama. Četiri od pet izbeglica ostaju u zemljama koje se graniče sa njihovim domovinama.

Masovno raseljavanje u druge zemlje je takođe manje uobičajena pojava nego što na to upućuje podatak od 68 miliona raseljenih osoba u svetu. Interno raseljena lica - koja nisu napustila teritorije svojih država - čine skoro dve trećine onih koji su primorani da beže. Nešto više od jedne petine od 25,4 miliona izbeglica čine Palestinci o kojima brine UNRWA. Od ostalih a za koje brine UNHCR, dve trećine potiču iz samo pet zemalja: Sirije, Avganistana, Južnog Sudana, Mijanmara i Somalije. Kraj sukoba u bilo kojoj od ovih pet država mogao bi bitno uticati na sliku globalnog raseljavanja.

Druga dva nalaza Globalnih trendova jesu da većina izbeglica živi u gradovima (58 procenata), a ne u kampovima ili u ruralnim sredinama; te da su raseljena lica u svetu mladi  ljudi – 53 procenta su deca, uključujući veliki broj dece bez pratnje roditelja.

Kao i u slučaju broja zemalja iz kojih dolazi veliki broj raseljenih, broj zemalja koje ih primaju je relativno mali: Turska je i dalje prva po broju ljudi koje je primila – 3,5 miliona izbeglica, uglavnom Sirijaca. Liban je primio najveći broj izbeglica u poređenju sa brojem stanovnika. Opšte uzevši, 63 procenta svih izbeglica pod mandatom UNHCR-a živelo je prošle godine u samo deset zemalja.

Nažalost,i dalje nema dovoljno rešenja za sve ove probleme. Ratovi i sukobi ostaju najveći uzroci raseljavanja, a vidljivi napredak ka uspostavljanju mira je mali. Oko pet miliona ljudi je, prošle godine, uspelo da se vrati u svoje domove, a većina njih iz drugih delova svojih matičnih država. Ipak i među njima je bilo onih koji su se vraćali pod  pritiskom ili u nestabilnu situaciju. Zbog smanjenja broja raspoloživih mesta za preseljenje, broj izbeglica preseljenih u treće zemlje pao je za više od 40 procenata i iznosi oko 100.000 ljudi.

****

Dodatne informacije

Izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi i paket multimedijalnih materijala dostupni su na www.unhcr.org/global-trends-2017-media.  

1. Izveštavanje o prisilnom raseljavanju – glavne definicije

UNHCR ne koristi izraz ‘migrant’ za ljude koji su prisiljeni da beže.

Izbeglica: Osoba koja je pobegla iz svoje zemlje i kojoj je potrebna ‘međunarodna zaštita’ zbog toga što bi mogla biti izložena riziku od nasilja ili progona ukoliko bi se vratila kući. To se odnosi i na ljude koji beže od ratova. Termin je utemeljen u međunarodnim pravnim instrumentima, pre svega Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. i pratećem Protokolu iz 1967, kao i Konvenciji Organizacije afričkog jedinstva (OAU) iz 1969. godine. Izbeglički status se odobrava pojedincima, ili u slučajevima masovnog priliva, velikom broju ljudi na “prima facie” osnovi. Izbeglice se ne mogu biti vraćene u svoju zemlju porekla osim isključivo na dobrovoljnoj osnovi.

Tražilac azila: Osoba koja je podnela individualni zahtev za priznavanje izbegličkog statusa i čeka na ishod. Tražioci azila dobijaju ‘međunarodnu zaštitu’ dok traje postupak ispitivanja njihovih zahteva i, kao i izbeglice, ne mogu biti vraćeni u svoje zemlje porekla osim na dobrovoljno.

Interno raseljeno lice:  Interno raseljena lica, često poznata pod akronimom IRL, su oni koji su primorani da napuste svoje domove i rasele se u granicama sopstvene države.

Apatrid: Osoba koja nema nijedno državljanstvo i koja, usled toga, ne uživa ljudska prava i nema pristup uslugama kojima imaju one osobe koje poseduju državljanstvo. Moguće je biti istovremeno i apatrid i izbeglica.