Jedna četvrtina žena izbeglih iz Sirije uhvaćena je u spiralu siromaštva, izolacije i straha

Ženeva, 07.07.2014.godine

Više od 145.000 izbegličkih porodica iz Sirije u Egiptu, Libanu, Iraku i Jordanu - ili svako četvrto izbeglo domaćinstvo - vode žene koje se same bore za opstanak, kaže se u izveštaju koji je danas objavila UN agencija za izbeglice.

Izveštaj otkriva svakodnevnu borbu da se sastavi kraj s krajem, dok se žene upinju da zadrže svoje dostojanstvo i zbrinu svoje porodice u oronulim, prenatrpanim kućama, nesigurnim improvizovanim objektima i šatorima. Mnoge žive u strahu od nasilja ili eksploatacije, a njihova deca suočavaju se sa sve većim traumama i patnjama.

Izveštaj "Usamljena žena - Borba za opstanak žena izbeglih iz Sirije" zasnovan je na svedočanstvima 135 izbeglica prikupljenim u periodu od tri meseca početkom 2014. godine. Primorane da same preuzmu odgovornost za svoje porodice nakon što su njihovi muževi poginuli, zarobljeni ili odvojeni od njih iz drugih razloga, one su uhvaćene u spiralu nedaća, izolacije i strepnji.

Problem broj jedan koji te žene navode je nedostatak sredstava. Većina se bori da plati najamninu, donese hranu na sto i kupi osnovne životne namirnice. Mnoge su istrošile svu ušteđevinu - čak su prodale i burme. Samo 20% njih ima plaćeni posao; mnogima je teško da se zaposle ili se suočavaju sa puno drugih problema. Samo 20% može da računa na pomoć odraslih rođaka. Neke uživaju velikodušnost domicilnog stanovništva - poput vlasnika stanova koji im ne naplaćuju najam ili džamija. Neke šalju decu da rade. Četvrtina dobija novčanu pomoć od UNHCRa i drugih humanitarnih agencija; dve trećine onih koje su dobile pomoć izjavljuju da im je to jedini izvor prihoda. Trećina žena kaže da nema dovoljno hrane.

UNHCR je pozvao na hitnu, novu intervenciju donatora, vlada zemalja azila i humanitarnih agencija. "Za stotine hiljada žena, beg iz svoje razrušene domovine bio tek je prvi korak na putu neprekidnih nedaća" rekao je Antonio Gutereš, Visoki komesar UN za izbeglice. "Njima je ponestalo novca, svakodnevno se suočavaju sa bezbednosnim pretnjama, a tretiraju ih kao izgnanike samo zbog toga što su izgubile svoje muževe u surovom ratu. To je sramota. Ponižavaju ih zato što su izgubile sve."

"Žene izbegle iz Sirije su lepak koji drži na okupu pokidane niti društva. Njihova je snaga izvanredna, ali one su u toj borbi prepuštene same sebi. Njihovi glasovi predstavljaju apel za pomoć i zaštitu koji se ne sme ignorisati," rekla je Anđelina Džoli, Specijalna izaslanica UNHCRa.

Život u egzilu za ove žene znači da su one te koje zarađuju i brinu, koje vode računa o sebi i svojim porodicama, daleko od svojih zajednica i tradicionalnih stubova podrške. Većini njih je ovaj teret pretežak, a mnoge potpuno zavise od spoljne pomoći.

Šezdeset odsto žena sa kojima je razgovarano izrazile su osećanje neizvesnosti, a svaka treća je bila previše uplašena ili skrhana čak i da izađe iz kuće. Nuha je u Kairo stigla sa mužem, ali njega su ubili na poslu. "Ne želim da izađem iz kuće zbog bola koji osećam u srcu," kazala je. "Pobegli smo od smrti u Siriji, da bi nas ona dočekala ovde u Egiptu."

Mnoge se žale na redovno, verbalno uznemiravanje - od strane taksista, vozača autobusa, vlasnika stanova, pružalaca usluga, muškaraca u radnjama, na pijaci, u javnom prevozu, čak i pri podeli humanitarne pomoći.

"Žena koja je sama u Egiptu postaje plen svih muškaraca," kaže Diala, koja živi u Aleksandriji. Zahva koja boravi u Jordanu, kaže da su je maltretirale čak i izbeglice kada je išla da uzme bonove za hranu. "Živela sam dostojanstveno, a sada me niko ne poštuje jer nemam muškraca uz sebe."

Jedna žena je priznala da je bila žrtva silovanja, ali mnoge nisu spremne da pričaju o seksualnom i rodno zasnovanom nasilju. "Nikada se ne bih obratila za pomoć nekoj organizaciji," kaže Nur iz Libana. "Posula bih so na ranu i ćutala, pre nego da ikome išta kažem."

Većina se brine o posledicama koje će snositi njihova deca. "Moram da brinem o novcu i o školi. Moram da ih zaštitim, da im donesem hranu na sto i da im pružim majčinsku ljubav, sve u isto vreme. Osećam se kao prebijena," rekla je Dina u Egiptu.

Više od 150 organizacija pruža usluge ili pomoć ženama izbeglicama iz Sirije i njihovim porodicama. Istraživanje je pokazalo brojne primere žena izbeglica koje preuzimaju inicijativu, pomažu jedne drugima i tragaju za rešenjima za svakodnevnu borbu. Takođe je iznelo na svetlo dana brojna dela dobrote i velikodušnosti zemalja azila i primajućih zajednica.

Ali je otkrilo i da ove pomoći nije bilo u dovoljnoj meri i poslalo apel donatorima da učine više da pomognu ženama izbeglim iz Sirije da stanu na noge i zarade dovoljno za život. Uz uklanjanje viznih i drugih ograničenja zbog kojih je svaka peta žena odvojena od svog muža ili porodice, Izveštaj traži od vlada zemalja azila da nađu rešenje za njihovo spajanje. Velika pomoć potrebna je i primajućim zajednicama. Mnoge poteškoće sa kojima se suočavaju ove žene - uz porast tenzija - odraz su opštih problema sa kojima su suočene zajednice u kojima žive.

Sa 2,8 miliona izbeglih i milionima raseljenih lica, Sirija je prerasla u najveću izbegličku krizu na svetu. Od početka 2014. godine, više od 100.000 izbeglica iz Sirije biva svakog meseca registrovano u susednim zemljama. Očekuje se da će do kraja ove godine, ukupan broj izbeglica iz Sirije dostići 3,6 miliona.

VIŠE INFORMACIJA

Vidi ceo izveštaj i stranu sa foto i video snimcima žena koje su intervjuisane u  ovom izveštaju na: http://unhcr.org/womanalonemedia/

Kontakti:

Melissa Fleming, mob. +41 79 557 9122+41 79 557 9122+41 79 557 9122+41 79 557 9122

Adrian Edwards, mob. +41 79 557 9120+41 79 557 9120+41 79 557 9120+41 79 557 9120

Ariane Rummery, mob. +41 79 200 7617+41 79 200 7617+41 79 200 7617+41 79 200 7617

Sybella Wilkes, mob. +41 79 557 9138+41 79 557 9138+41 79 557 9138+41 79 557 9138

Mohammed Abu Asaker, mob. + 971 50 621 3552+ 971 50 621 3552+ 971 50 621 3552+ 971 50 621 3552

Bathoul Ahmed, mob. +41 79 255 8346+41 79 255 8346+41 79 255 8346+41 79 255 8346

Mirjana Milenkovski, UNHCR Srbija + 381 11 3082 100+ 381 11 3082 100+ 381 11 3082 100+ 381 11 3082 100