7. oktobar 2019. godine

Visoki komesar za izbeglice UN-a, Filipo Grandi, upozorio je danas da je nedavno ostvaren napredak u borbi za iskorenjivanje apatridije – vodećeg razloga zbog koga su milioni ljudi širom sveta onemogućeni da uživaju ljudska prava – ugrožen usled porasta štetnih oblika nacionalizma.

Pred današnje otvaranje godišnjeg sastanka Izvršnog komiteta u Ženevi, Grandi je rekao da porast broja zemalja koje preduzimaju aktivnosti usmerene na iskorenjivanje apatridije znači da se međunarodna zajednica približava kritičnoj masi u svojim naporima da zauvek iskoreni apatridiju.

„Pre samo pet godina, javnost je znala zanemarljivo malo o apatridiji i šteti koju ona uzrokuje. To se menja i nikad nismo bili bliže mogućnosti da se apatridija potpuno iskoreni” rekao je Grandi.

„Ipak, napredak nije siguran: štetni oblici nacionalizma i manipulacija antiizbegličkim i antiimigrantskim osećanjima predstavljaju snažne struje u svetu koje dovode u opasnost sav ostvareni napredak. Rešenja su hitno potrebna za milione ljudi bez državljanstva ili koji su izloženi riziku od apatridije u svetu – uključujući i Rohindže u Mijanmaru i manjinske populacije izložene opasnosti od apatridije u Asamu u Indiji. Bez tih rešenja, rizikujemo produbljivanje isključenosti koja već pogađa život miliona ljudi. Zbog toga je od ključne važnosti da dupliramo svoje napore.”

UNHCR, Agencija za izbeglice UN-a, pokrenula je globalnu kampanju ‘#IBelong’ 2014. godine sa ciljem da se do 2024. iskoreni apatridija. Od tada je oko 15 država ratifikovalo dva glavna sporazuma o apatridiji – Konvenciju UN o pravnom položaju lica bez državljanstva iz 1954. godine i Konvenciju o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine. Uz države koje će ovim konvencijama pristupiti ove nedelje i drugim obavezama koje će preuzeti, broj zemalja koji je pristupio prvom od ova dva sporazuma - Konvenciji UN o pravnom položaju lica bez državljanstva iz 1954. godine uskoro bi mogao da pređe zavidnu brojku od 100.

U prvih pet godina Kampanje, više od 220.000 apatrida dobilo je državljanstvo, između ostalog i zahvaljujući intenzivnim naporima samih država podstaknutih Kampanjom u potpuno različitim zemljama poput Kirgistana i Kenije, Tadžikistana i Tajlanda. U julu ove godine Kirgistan je postao prva zemlja na svetu koja je objavila da je potpuno rešila sve poznate slučajeve apatridije. 

Republika Srbija je takođe ostvarila napredak u smanjenju broja osoba bez državljanstva i sprečavanju nastanka apatridije. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitnik građana i UNHCR obnovili su 3. oktobra saradnju da bi osigurali da sva novorođena deca, uključujući i bebe čiji roditelji nemaju lična dokumenta ili pravni status, mogu biti momentalno upisane u matične knjige i dobiti pristup državljanstvu. Da bi se iskorenila apatridija u Srbiji, Agencija UN za izbeglice je spremna da pruži pomoć državnim organima u sprovođenju Konvencije iz 1954. godine i uvođenju postupka utvrđivanja statusa apatrida.

Uz to, od početka kampanje, dve države – Madagaskar i Sijera Leone, izmenile su svoje zakone o državljanstvu i dozvolile majkama da prenesu svoje državljanstvo na decu na isti način na koji to mogu očevi. Međutim,  25 zemalja nastavlja da otežava ili onemogućuje majke da prenesu svoje državljanstvo na decu, što je jedan od osnovnih uzroka apatridije u svetu. Obzirom da odredbe kojima se obezbeđuje da se nijedno dete ne rodi bez državljanstva ne postoje u svim zakonima o državljanstvu, apatridiju je takođe moguće prenositi sa jedne generacije na drugu. 

Iskorenjivanje svih oblika diskriminacije u zakonima o državljanstvu pomoglo bi međunarodnoj zajednici da ispuni obaveze koje su sve države preuzele pri usvajanju Agende održivog razvoja da „niko ne bude izostavljen.”

Danas se istaknute ličnosti u medijima, oblasti ljudskih i izbegličkih prava, te prava apatrida pridružuju predstavnicima zemalja članica na specijalnom zasedanju Izvršnog komiteta UNHCR-a u Ženevi pod nazivom Sastanak na visokom nivou o apatridiji, da bi sumirale napredak postignut do polovine Kampanje i obavezale se na dodatne aktivnosti usmerene na iskorenjivanje apatridije do 2024. godine.

Među prisutnima su zamenik Generalnog sekretara UN-a Amina Mohamed, ambasadorka dobre volje UNHCR-a Kejt Blančet, britanska TV novinarka i spikerka Anita Rani, bivši apatrid i aktivistkinja Maha Mamo, Visoki komesar OEBS-a za nacionalne manjine Lamberto Zanije i drugi.

Neke zemlje će pokrenuti aktivnosti na koje su se obavezale zvaničnim podnošenjem instrumenata o ratifikaciji sporazuma o apatridiji.