Autor: Mirjana Milenkovski
Autor: Mirjana Milenkovski
„Uzeo sam srpsko ime Stefan i sada me svi zovu tako, čak i prijatelji koji su došli ovde kao izbeglice” kaže Dilsad* sa sjajem u očima i na tečnom Srpskom.
Pričajući sa ovim tinejdžerom kome se osmeh ne skida sa lica, čovek bi teško mogao da zamisli da je ostavio svoj rodni Irak, roditelje i petoro braće i sestara pre samo tri godine i peške došao u Srbiju. Dilsad je kod kuće igrao fudbal i učio za muškog frizera. Sa samo 16 godina, Dilsad već tečno govori četiri jezika: Kurdski Farsi, Srpski i Engleski.
Ubrzo nakon dolaska, Dilsadu je dodeljen zakonski staratelj zahvaljujući projektu Agencije UN za izbeglice. Smešten je u odeljenje za decu bez pratnje – izbeglice u Domu za nezbrinutu decu Jovan Jovanović Zmaj. Odlučan u nameri da nastavi školovanje, pridružio se svojim vršnjacima koji su pohađali osnovnu školu Branko Pešić. A onda su, pre dve godine, Dilsad i njegova starateljka posetili srednju Školu za negu lepote. „Škola mi se dopala na prvi pogled. Kako su nedelje prolazile, sprijateljio sam se sa drugim učenicima. Tada sam odlučio da ostanem u Srbiji i podnesem zahtev za azil. Uskoro ću završiti srednju školu, ali ćemo ostati prijatelji – redovno se čujemo, pošto ne možemo da se viđamo zbog trenutnog ograničenja kretanja.”
Dilsadova zakonska starateljka Slađana Marinković ga hvali i kaže da je otvoren i nenametljiv, odlično prihvaćen u društvu svojih vršnjaka. „Njegova motivacija i stepen integracije su povećani od kada je upisao srednju školu, naučio srpski jezik, stekao određeni krug prijatelja među vršnjacima. Dilsad sa mnom razgovara otvoreno i sluša moje savete – a to retko koji tinejdžer radi. Izuzetno sam ponosna na njega, njegov napredak i spremnost da se uklopi u ovo društvo u svim sferama, kao i na činjenicu koliko sa druge strane čuva i neguje svoj identitet i kulturu.“
Frizerski saloni su se zatvorili kada je pandemija korona virusa stigla u Srbiju. Da bi zaštitio svoje štićenike, Dom za nezbrinutu decu Jovan Jovanović Zmaj takođe je ograničio kretanje i izlaske. Tako Dilsad sada doteruje kosu srpskoj i izbegličkoj deci koja žive u Zmaju. „Svi oni su sad moji manekeni. Isprobavam na njima nove frizure i do sada se još niko nije žalio. Ne naplaćujem im. To ne bi bilo u redu jer još nisam postao majstor,” kaže Dilsad uz osmeh.
Kao i drugoj deci bez pratnje, Agencija UN za izbeglice pruža podršku Dilsadu od trenutka kada je došao u Srbiju – da nastavi školovanje, školskim materijalom, odećom, i mašinicama za rad. Pravnici na projektu UNHCR-a pomogli su mu da podnese zahtev za azil. Sada očekuje da mu Kancelarija za azil dodeli status izbeglice. Svoju starateljku Slađanu, takođe zaposlenu na projektu UNHCR-a, Dilsad zove “moja druga mama”.
„Dilsad je jedan od dečaka bez pratnje – izbeglica, kojima je dodeljen staratelj na projektu koji su osmislili UNHCR i partnerska organizacija IDEAS i sproveli u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,” objašnjava Ljubimka Mitrović, pravnica u Odeljenju za zaštitu izbeglica u Agenciji UN za izbeglice. „U poslednje tri godine, ovim projektom pružena je pomoć za više od 2.200 nepraćene i dece odvojene u putu. Svoj deci je dodeljen staratelj – osoba koja se brine o njihovom najboljem interesu, u koju imaju poverenja, koja ih podržava i savetuje onako kako bi to činili njihovi roditelji. Iako mnogi dečaci u početku nisu nameravali da ostanu u Srbiji, neki od njih – kao Dilsad – promenili su mišljenje i odlučili da ostanu kada su dobili profesionalnog staratelja. Prepoznajući uspeh ovog projekta, Vlada je usvojila model UNHCR-IDEAS da bi se osiguralo delotvorno starateljstvo svoj nepraćenoj izbegličkoj deci u Srbiji.”
Ambiciozan i motivisan, Dilsad je našao i posao u lokalnoj berbernici, u kojoj posmatra iskusne majstore i uči od njih. Vlasnik mu je obećao stalan posao kada dobije diplomu srednje škole „Vlasnik salona mi je jednog dana rekao da je krajnje vreme da sebi odaberem srpsko ime. U stvari, mogao bih ga smatrati svojim kumom. Sada me svi u Beogradu znaju kao Stefana.”
*Ime promenjeno u cilju zaštite identiteta