Ženeva – Beograd, 18. jun 2020. godine

Ženeva – Beograd, 18. jun 2020. godine

UNHCR, Agencija UN za izbeglice danas apeluje na zemlje širom sveta da ulože više napora i nađu dom za milione izbeglica i drugih lica raseljenih usled sukoba, progona ili događaja koje ozbiljno narušavaju javni red i mir. Apel koji je, u vidu izveštaja, danas objavljen pokazao je da je više od jedan odsto čovečanstva danas prisilno raseljeno – svaka 97 osoba u svetu – a da je sve manje izbeglihkoji mogu da se vrate svojim kućama.

Godišnji izveštaj UNHCR Globalni trendovi raseljavanja, koji se objavljuje dva dana pred Svetski dan izbeglica - 20. juni, pokazuje da je nezapamćenih 79,5 miliona ljudi bilo raseljeno krajem 2019. godine. UNHCR ne pamti veći broj.

„Svedoci smo se izmenjene realnosti jer je prisilno raseljavanje u današnje vreme ne samo mnogo rasprostranjenije, već više nije kratkoročno i privremeno,” rekao je Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi. Od ljudi se ne može očekivati da unedogled žive u stanju pripravnosti, bez mogućnosti da se vrate kućama ili nade da će izgraditi budućnost tamo gde se nalaze. Potrebno je zauzetian suštinski nov stav, da lakše prihvatamo sve koji su primorani da beže, te da budemo odlučniji da zaustavimo sukobe koji traju godinama i koji su u korenu ovog neizmernog stradanja.”

Izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi raseljavanja pokazuje da su od 79,5 miliona raseljenih krajem prošle godine, 45,7 miliona bili oni koji su pobegli u druga područja sopstvenih država. Ostali su bili ljudi raseljeni na druga mesta: 4,2 miliona onih koji čekaju rezultat njihovih zahteva za azil, a 29,6 miliona su bile izbeglice i drugi prisilno raseljeni van svojih zemalja.

U ovom momentu, samo 314 tražilaca azila i izbeglica uživa legalni boravak u Srbiji. Da bi se uspostavio efikasni sistem upravljanja migracijama, Srbija bi trebalo da ostvari napredak u ostvarivanju svojih obaveza prema međunarodnom i nacionalnom izbegličkom pravu. Tražiocima azila i izbeglicama bi trebalo izdati biometrijske lične i putne isprave. Iako imaju pristup javnom zdravstvu i obrazovanju, njima je još uvek potrebno osigurati nediskriminatorni pristup zapošljavanju, boravištu, državljanstvu i drugim pravima. Agencija UN za izbeglice takođe podržava unapređenje uslova prihvata, pri čemu tražioci azila i izbeglice više ne bi bili zajedno sa iregularnim migrantima u kolektivnim centrima, već bi im se pomoglo da žive u bezbednijem, privatnom smeštaju.

Dok je, zahvaljujući Regionalnom programu stambenog zbrinjavanja, pomoć dobilo više od 16.500 ugroženih bivših izbeglica iz regiona, oko 68.000 ugroženih interno raseljenih lica još uvek, dvadeset godina nakon njihovog raseljavanja, čeka na hitnu podršku za dostojanstven i samostalan život u Srbiji.

8 činjenica koje je potrebno da znate o prisilnom raseljavanju u današnje vreme

Najmanje 100 miliona ljudi je bilo primorano da pobegne iz svojh domova u protekloj deceniji, i da potraži utočište bilo unutar ili van svojih država. To znači da je više ljudi koji beže od ukupnog broja stanovnika Egipta, 14 najnaseljenije zemlje na svetu.

Prisilno raseljavanje se skoro udvostručilo od 2010. godine (41 milion tada vs 79,5 miliona sada).

80 odsto raseljenih ljudi na svetu nalaze se u zemljama ili na teritorijama koje su pogođene akutnim nedostatkom hrane i neuhranjenošću – mnoge među njima se suočavaju i sa rizicima klimatskih i drugih prirodnih katastrofa.

Više od tri četvrtine izbeglica u svetu (77 odsto) nalazi se u situacijama dugotrajnog raseljenja – na primer, situacija u Avganistanu koja je ušla u petu deceniju.

Više od osam od 10 izbeglica (85 odsto) nalazi se u zemljama u razvoju, najčešće u susedstvu zemalja iz kojih su izbegli.

Dve trećine ljudi koji su bežeći prešli granice svojih država dolazi iz pet zemalja: Sirije, Venecuele, Avganistana, Južnog Sudana i Mjanmara.

Izveštaj Globalni trendovi raseljavanja odnosi se na sve velike populacije izbeglica i raseljenih, uključujući i 5,6 miliona palestinskih izbeglica o kojima brine Agencija UN za pomoć i radove za Palestinu.

Cilj Agende održivog razvoja do 2030. „da niko ne bude izostavljen” sada se eksplicitno odnosi i na izbeglice, zahvaljujući novom indikatoru o izbeglicama koji je odobrio Komitet UN za statistiku u martu ove godine.

BELEŠKA: Izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi objavljuje se paralelno sa godišnjim Globalnim izveštajem, koji obaveštava o aktivnostima koje UNHCR preduzima da bi odgovorio na potrebe svih onih koji su primorani da beže, kao i na poznate populacije apatrida u svetu.

Za dodatne informacije
Izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi raseljavanja i prateći multimedijski paket dostupan je na našoj stranici za medije. Izveštaj je pod svetskim embargom do 0500 GMT 18. juna 2020.

Za više informacija:

U Ženevi:
Andrej Mahecic, mahecic@unhcr.org, +41 79 642 9709
Babar Baloch, baloch@unhcr.org, +41 79 513 9549
Marjanna Bergman, bergmanm@unhcr.org, +41 79 255 9271
Charlie Yaxley, yaxley@unhcr.org, +41 79 58 08 702
Shabia Mantoo, mantoo@unhcr.org, +41 79 337 7650

U Njujorku:
Joung-ah Ghedini-Williams, ghedini@unhcr.org, +1 917 940 1212
Kathryn Mahoney, mahoney@unhcr.org, +1 347 443 7646
 

U Beogradu:
Mirjana Milenkovski, ivanovim@unhcr.org, + 381 63 275 154