Izjava Visokog komesara UN za izbeglice, Filipa Grandija, povodom Svetskog dana izbeglica

20. jun 2018.

Danas je Svetski dan izbeglica i vreme za solidarnost sa izbeglicama – i zajednicama u kojima su našle dom. Izbijanjem novih sukoba, razbuktavanjem starih, onih koji traju i produbljuju se, 68,5 miliona ljudi širom sveta izgubilo je svoje domove. Devet od deset osoba se nalazi unutar sopstvenih država ili u državama u susedstvu. Posledice su ogromne – po same izbeglice, i po zajednice koje im otvaraju svoja vrata. Sada, više no ikada ranije, briga o izbeglicama mora biti zajednička obaveza svih na svetu. Vreme je za drugačiji pristup.

Trenutno se testira novi model koji već daje pozitivne rezultate – zasnovane na jednakosti, pravdi i humanitarnim vrednostima i standardima. Zemljama i zajednicama je potreban sistematičniji pristup, dugoročna pomoć u naporima da pomognu raseljenim porodicama. Same izbeglice moraju biti uključene u nove zajednice i dobiti šansu da ostvare svoje potencijale. I potrebna su rešenja – da se pomogne izbeglicama da se vrate kućama u povoljnom trenutku ili da svoje živote izgrade na drugom mestu. Upravo je to i cilj Globalnog kompakta za brigu o izbeglicama, čije se usvajanje očekuje ove godine.

Od ključnog značaja je usvajanje dobrih zakona i strategija. Ali domicilno tanovništvo i zajednice koji su u prvim redovima prihvata i njihova dobrodošlica  su ono što menja stvari – što pravi razliku između odbijanja i uključivanja, očaja i nade, zapostavljanja i izgradnje budućnosti. Tu počinje podela odgovornosti za izbeglice.

I to vidimo svakodnevno – u Bejrutu u Libanu, u Koks Bazaru u Bangladešu; Jumbeu u Ugandi; Frankfurtu u Nemačkoj; Limi u Peruu i bezbrojnim selima, varošima i gradovima širom sveta.  Muškarci, žene i deca u tim mestima, lokalne organizacije i verske grupe, učitelji, lokalni preduzetnici i čelnici opština su ti koji prave razliku – svojom ljudskošću, saosećanjem i solidarnošću.

Često se i same ove zajednice nalaze na marginama – u udaljenim pograničnim zonama, ili sa oskudnim sredstvima. Pa ipak, veliki broj njih deli ono što ima sa izbeglicama, iz saosećanja i osećanja ljudskog dostojanstva. A rezultati su moćni kada ljudi sarađuju.   

Ko su ovi heroji? Ljudi koji znaju šta znači pripadati zajednici i koji su spremni da pomognu drugima da to osete. Pružajući pomoć direktno ili u saradnji – sa lokalnim crkvama ili džamijama, školskim grupama, sportskim timovima, društvima ili omladinskim pokretima. Neki su i  sami  bili izbeglice i znaju šta to znači. Svojom velikodušnošću oni ukazuju na potencijal izbeglica i beskrajne mogućnosti da im se pomogne.  

Zadatak da se pomogne izbeglicama da izgrade svoje živote traži angažman svih nas – našu saradnju  da bi oni mogli da ostvare ono što većina nas uzima zdravo za gotovo: obrazovanje, stan, posao, osećaj da pripadamo zajednici. Tokom  vremena ostvaruju se ogromni rezultati – za izbegličke porodice i za one koji ih prime.

Na Svetski dan izbeglica, trenutak je da prepoznamo njihovu ljudskost u akciji – i da izazovemo sebe i druge da im se pridruže – u prijemu i pružanju podrške izbeglicama u našim školama, susedstvima, na radnim mestima. Tu počinje solidarsnost – od svih nas.