Istorija UNHCRa
Svetska humanitarna organizacija skromnih korena
Agencija UN za izbeglice nastala je nakon II Svetskog rata da bi pomogla žiteljima Evrope raseljenim usled sukoba. Generalna skupština UN osnovala je Kancelariju Visokog komesarijata za izbeglice 14. decembra 1950. godine i dala joj trogodišnji mandat tokom bi obavila svoj zadatak i prestala da postoji. Konvencija Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica –pravni osnov za pomoć izbeglicama i osnovni statu kojim se UNHCR rukovodi u svom radu usvojena je 28. juna naredne godine.
Do 1956. godine, UNHCR se suočio sa svojom prvom velikom izbegličkom krizom – masovnim begom izbeglica kada su snage tadašnjeg Sovjetskog Saveza ugušile revoluciju u Mađarskoj. Sve nade da će UNHCR postati suvišan tada su nestale. Tokom 60tih godina prošlog veka, dekolonizacija Afrike proizvela je prvu od brojnih izbegličkih kriza na tom kontinentu koja je zahtevala intervenciju UNHCRa. Tokom naredne dve decenije, UNHCR je morao da pomogne u krizama raseljavanja u Aziji i Latinskoj Americi. Krajem veka došlo je do novih izbegličkih problema u Africi, a zatim u Evropi nizom ratova na području Balkana.
U nemogućnosti da reši probleme sve većeg broja tražilaca azila iz susednih zemalja, zemalja istočne Evrope i Afrike početkom 70tih godina prošlog veka, tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija uputila je poziv UNHCR da otvori kancelariju u zemlji. Visoki komesarijat UN za izbeglice potpisao je Sporazum (Accord de Siege) sa Vladom i 1976. godine otvorio kancelariju u Beogradu.
Agencija je pružala pomoć i sprovodila postupak utvrđivanja izbegličkog statusa tražiocima azila iz trećih zemalja (takozvanim mandatnim izbeglicama) do raspada prethodne Jugoslavije i masovnog priliva izbeglica iz bivših republika SFRJ u Srbiju početkom 90tih.
UNHCR je dočekao početak 21. veka pomažući u velikim izbegličkim krizama u Africi poput Demokratske Republike Kongo i Somalije, a u Aziji, posebno u 30 godina dugom problemu izbeglica iz Avganistana. Istovremeno, UNHCR je pozvan da iskoristi svoja znanja da bi pomogao i brojnim interno raseljenim licima. Na manje vidljiv način, UNHCR je proširio svoju ulogu u pružanju pomoći licima bez državljanstva, milionima ljudi koji su u opasnosti od toga da im budu uskraćena osnovna prava jer ne poseduju državljanstvo. U nekim delovima sveta poput Afrike i Latinske Amerike, prvobitni mandat iz 1951. godine osnažen je dogovorima o regionalnim pravnim instrumentima.
Nova organizacija dobila je 1954. godne Nobelovu nagradu za mir za pomoć izbeglicama u Evropi. Njen mandat je bio produžen do kraja te decenije. Više od 25 godina kasnije – 1981. godine, UNHCR je ponovo dobio Nobelovu nagradu za mir za svoju, tada već, globalnu pomoć izbeglicama, kada su priznate i političke prepreke sa kojima se organizacija suočava. Od samo 34 zaposlena u momentu osnivanja, organizacija sada broji 6,650 zaposlenih od čega 740 u sedištu u Ženevi. Agencija radi u 118 zemalja iz 108 glavnih lokacija poput regionalnih kancelarija i filijala i 151 često udaljenom područnom i terenskom kancelarijom.
Godišnji budžet porastao je sa USD 300.000 u prvoj godini rada na više od USD 2 milijarde u 2009. godini. UNHCR sada brine of 34,4 miliona osobaČ 14,4 miliona interno raseljenih lica, 10,5 miliona izbeglica, 2 miliona povratnika, 6,6 miliona lica bez državljanstva i više od 800.000 tražilaca azila. Organizacija sa trogodišnjim mandatom da reši izbeglički problem uskoro će proslaviti svoj 60. jubilej, svesna da je gotovo nemoguće da će humanitarne potrebe nestati.
