Ženeva, 11. april 2018. godine

Ženeva, 11. april 2018. godine

Uprkos padu broja izbeglica i migranata koji su došli u Evropu prošle godine, opasnosti sa kojima su mnogi suočeni na putu su se u nekim slučajevima povećale, prema novom izveštaju UNHCR-a, Agencije UN-a za izbeglice, u kojem se opisuju promene načina kretanja.

U izveštaju "Putevi očajnika" navodi se da su dolasci morskim putem u Italiju, uglavnom iz Libije, drastično smanjeni od jula 2017. godine. Ovo smanjenje se nastavilo u prva tri meseca 2018. godine, s padom od 74 posto u odnosu na prošlu godinu.

Putovanje u Italiju postalo je sve opasnije. Stopa smrtnosti među onima koji su krenuli iz Libije povećala se na 1 za svakih 14 ljudi u prva tri meseca 2018. godine, u poređenju sa 1 za svakih 29 ljudi u istom periodu 2017. godine.

Osim toga, u poslednjih nekoliko meseci zapaženo je duboko zabrinjavajuće pogoršanje zdravlja kod novopridošlica iz Libije. Sve više ljudi koji dolaze su izuzetno slabi, mršavi i u opšte lošem zdravstvenom stanju.

Dok je ukupan broj prelazaka Sredozemnog mora ostao daleko ispod nivoa kao 2016. godine, izveštaj UNHCR-a takođe ukazuje na porast broja dolazaka u Španiju i Grčku u drugom delu 2017. godine.

Godine 2017. , Španija je zabežila porast od 101 posto u odnosu na 2016. godinu, sa 28.000 novih dolazaka. Prvi meseci 2018. godine pokazuju sličan trend, uz porast od 13 posto u odnosu na prošlu godinu. Maroknaci i Alžirci su

U Grčkoj je ukupan broj dolazaka morskim putem smanjen u odnosu na 2016. godinu. Međutim, porast od 33 posto zabeležen je između maja i decembra prošle godine, uz 24.600 dolazaka u odnosu na 18.300 u istom periodu 2016. godine. Najviše je došlo državljana Sirije, Iraka i Afganistana, uključujući i veliki broj porodica sa decom. Tražioci azila koji dolaze morem u Grčku suočeni su sa produženim boravkom u pretrpanim i užasnim uslovima na grčkim ostrvima.

Zbog povećanih ograničenja u Mađarskoj, mnoge izbeglice i migranti pribegavaju alternativnim rutama za kretanje po Evropi, navodi se u izveštaju. Na primer, neki prelaze iz Srbije u Rumuniju, dok se drugi kreću iz Grčke preko Albanije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine prema Hrvatskoj.

"Putovanja do i kroz Evropu za izbeglice i migrante i dalje su opasna", izjavila je Paskal Moro, direktorka Evropskog biroa UNHCR-a. Veruje se da je više od 3.100 ljudi izgubilo živote na moru prošle godine na putovanju ka Evropi u poređenju sa 5.100 u 2016. godini. Od početka 2018. godine, 501 osoba je preminula ili se smatra nestalom.

Uz to, najmanje 75 drugih stradalo je na kopnenim putevima na spoljnim granicama Evrope ili tokom putovanja u Evropu u 2017. godini, uz stalne i duboko zabrinjavajuće izveštaje o prisilnom vraćanju (tzv. push backs).

"Pristup teritoriji i brzoj, pravednoj i efikasnoj proceduri azila za ljude koji traže međunarodnu zaštitu od vitalne je važnosti. Upravljanje granicama i pružanje zaštite izbeglicama u skladu sa međunarodnim obavezama država nisu međusobno isključivi niti nekompatibilni ", izjavila je Moro.

Izveštaj UNHCR-a takođe navodi slučajeve zlostavljanja i iznuda koje su izbeglice i migranti pretrpeli u rukama krijumčara ljudima, švercera ili oružanih grupa na različitim rutama ka i u Evropi.

Žene, posebno one koje putuju same i deca bez pratnje, i dalje su posebno izloženi rizicima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja na putu ka Evropi i na nekim lokacijama u Evropi.

Godine 2017. više od 17.000 dece bez pratnje došlo je u Evropu. Većina njih je preko mora došla u Italiju, od čega je 13 posto dece putovalo samostalno.

Izveštaj UNHCR-a ipak ukazuje i na neke pozitivne pomake u broju ljudi preseljenih u Evropu prošle godine, uz povećanje od 54 posto u odnosu na 2016. godinu. Većina od tih 26.400 izbeglica bili su Sirijci (84 posto), preseljeni iz Turske, Libana i Jordana. Među evropskim zemljama najveći broj primili su Ujedinjeno Kraljevstvo, Švedska i Nemačka.

Napredak se ogleda i u činjenici da je krajem prošle godine UNHCR započeo proces lakše evakuacije ranjivih izbeglica iz Libije u Niger, kao i iz Libije u Italiju.

"Evakuacije iz Libije i povećanje mogućnosti preseljenja koje smo ustanovili prošle godine vrlo su dobre vesti. I dalje ostaju značajne prepreke koje ograničavaju ljude kojima je potrebna međunarodna zaštita da putuju na siguran i legalan način, uključujući spajanje porodica, zbog čega pozivamo na veću solidarnost ", izjavila je Paskal Moro.

Izveštaj takođe daje dodatne preporuke vezane uz potrebu za povećanje solidarnosti između država unutar Evrope kao i zemljama prvog azila i tranzita, kako bi se poboljšao kvalitet prijema, posebno za decu bez pratnje, decu odvojenu od roditelja ili zakonskog staratelja, i za žrtve seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, sa ciljem pružanja bolje zaštite za decu.

Izveštaj možete preuzeti ovde