Ženeva – Beograd, 3. septembar 2020. godine

Ženeva – Beograd, 3. septembar 2020. godine

U izveštaju pod nazivom „Udruživanje radi obrazovanja izbeglica“ (Coming Together for Refugee Education) koji je objavljen danas, UNHCR, Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice, predviđa da će, ukoliko međunarodna zajednica ne preduzme hitne i odlučne  mere za ublažavanje katastrofalnih efekata pandemije COVID-19 na obrazovanje izbeglica, potencijali miliona mladih izbeglica koje žive u nekim od najranjivijih zajednica na svetu biti još više ugroženi. Podaci u izveštaju zasnovani su na bruto stopama upisa za školsku godinu 2019/20.

U svim zemljama deca se bore sa negativnim efektima pandemije COVID-19 na obrazovanje, ali prema nalazima ovog izveštaja, deca izbeglice su posebno ugrožena. Pre pandemije, dete izbeglica imalo je dva puta veću šansu da ne pohađa školu u odnosu na dete koje nije izbeglica. To će se još više pogoršati – veliki broj dece možda neće imati mogućnost da nastave školovanje zbog zatvaranja škola, nemogućnosti plaćanja školarine i kupovine školskih uniformi ili knjiga, nemogućnosti pristupa tehnologijama ili zato što su primorani da rade i izdržavaju svoju porodicu.

„Jedna polovina dece izbeglica u svetu već sada ne idu u školu“, rekao je Filipo Grandi (Filippo Grandi), visoki komesar UN-a za izbeglice. „Posle svega što su deca izbeglice doživela, ne možemo da im oduzmemo budućnost tako što ćemo im danas uskratiti obrazovanje. I pored ogromnih izazova koje pred nas stavlja pandemija, uz veću međunarodnu podršku izbeglicama i zajednicama domaćinima, možemo da proširimo inovativne načine za zaštitu najvažnijih pozivnih rezultata koji su ostvareni u obrazovanju izbeglica u poslednjih nekoliko godina.“

Ukoliko veća podrška izostane, stalni trend povećanja broja upisanih u škole, na univerzitete i u ustanove za tehničko i stručno obrazovanje koji je postignut uz velike napore mogao bi da se prekine - u nekim slučajevima i trajno – što bi moglo da ugrozi napore na ostvarenju cilja održivog razvoja br. 4, koji se odnosi na obezbeđenje inkluzivnog i ravnopravnog kvalitetnog obrazovanja za sve.

U upečatljivoj završnoj reči u izveštaju, Mohamed Salah, ambasador Fondacije Vodafone i UNHCR-a za Program trenutne mreže škola (Instant Network Schools Programme), rekao je: „Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja danas znači manji broj siromašnih i manji broj onih koji će patiti sutra. Ako svako od nas ne odigra svoju ulogu, generacije dece - milioni dece u nekim od najsiromašnijih regiona na svetu - suočiće se sa mračnom budućnošću. Ali ako svi budemo igrali kao tim, svi kao jedan, možemo da im pružimo šansu koju zaslužuju i da im omogućimo da imaju dostojanstvenu budućnost. Molim vas da ne propustimo ovu priliku.“

Podaci za 2019. godinu u izveštaju zasnovani su na izveštajima dvanaest zemalja koje zbrinjavaju više od polovine dece izbeglica na svetu. Iako je bruto stopa upisa u osnovno obrazovanje 77%, srednje obrazovanje pohađa svega 31% mladih. Na nivou visokog obrazovanja, stopa upisa mladih izbeglica je samo 3%.

Iako su te brojke daleko ispod globalnih proseka, to ipak predstavlja napredak. Stopa upisa u srednje obrazovanje se povećala i desetine hiljada dece izbeglica krenula su u školu; to je povećanje od 2% samo u 2019. godini. Međutim, pandemija COVID-19 sada preti da poništi taj i druge ključne rezultate koji su ostvareni. Ta pretnja je posebno ozbiljna kada se radi o devojčicama izbeglicama.

Devojčice izbeglice već sad imaju manji pristup obrazovanju od dečaka i upola manje šanse da će nastaviti školovanje na nivou srednjeg obrazovanja. Na osnovu podataka UNHCR-a, Fond Malala procenio je da se, kao posledica pandemije COVID-19, jedna polovina svih izbeglica koje pohađaju srednju školu neće vratiti u školu kada škole ponovo počnu sa radom u toku ovog meseca. U zemljama u kojima je bruto stopa upisa devojčica izbeglica i pre pandemije bila manja od 10%, svim devojčicama preti rizik da će zauvek prekinuti školovanje i to je zastrašujuće predviđanje, koje će uticati i na buduće generacije.  

„Posebno sam zabrinut zbog uticaja krize na devojčice izbeglice. Obrazovanje nije samo ljudsko pravo; koristi obrazovanja za devojčice izbeglice, njihove porodice i zajednice u pogledu zaštite i ekonomske sigurnosti su očigledne. Međunarodna zajednica jednostavno ne može da priušti da im ne pruži mogućnosti koje proističu iz obrazovanja“, rekao je Grandi.

Prilagođavanje ograničenjima koja nameće pandemija COVID-19 bilo je posebno teško za 85% izbeglica u svetu koje žive u zemljama u razvoju ili najmanje razvijenim zemljama. Raseljenim licima često nisu lako dostupni mobilni telefoni, tableti, prenosni računari, konektivnost, pa čak i radio uređaji.  

UNHCR, vlade zemalja i partneri neumorno rade na premošćavanju kritičnih praznina i osiguranju kontinuiteta obrazovanja izbeglica za vreme trajanja pandemije pomoću povezanog učenja, televizije i radija, kao i pružanjem podrške nastavnicima i vaspitačima da nastave rad sa učenicima uz poštovanje zdravstvenih smernica.

U izveštaju je pokazano šta porodice, zajednice i vlade rade na obezbeđenju obrazovanja deci izbeglicama. Navedeni su pozitivni primeri vlada koje su zakonski regulisale pravo dece izbeglica da pohađaju državne škole, kao i priče iz Ekvadora i Irana. Posebno su istaknuti primeri digitalnih inovacija u slučaju ministra obrazovanja u Egiptu i porodice u Jordanu koja je imala koristi od prelaska na onlajn učenje. Budući da više od jedne polovine izbeglica u svetu žive u urbanim sredinama, naglašena je važnost gradova koji primaju izbeglice uz dobrodošlicu, a gradonačelnik Koventrija u Velikoj Britaniji opisao je na koji način grad to organizuje i zašto to ima smisla.

U izveštaju se pozivaju vlade, privatni sektor, civilno društvo i druge ključne zainteresovane strane da udruže snage s ciljem da se iznađu rešenja kojima će se nacionalni obrazovni sistemi ojačati i povezati sa programom i koracima za sertifikaciju obrazovanja, kao i da se obezbede i zaštite sredstva za finansiranje obrazovanja. U nedostatku takvih mera, upozorava se u izveštaju, rizikujemo da ćemo imati izgubljenu generaciju dece izbeglica, kojima je uskraćena mogućnosti školovanja.

Rizici koji prete obrazovanju izbeglica ne odnose se samo na pandemiju COVID-19. Napadi na škole predstavljaju mračnu i sve prisutniju stvarnost. U izveštaju je fokus stavljen na afričku regiju Sahel, gde je zbog nasilja zatvoreno više od 2.500 škola, što se negativno odrazilo na obrazovanje 350.000 učenika.

ZAKLJUČCI

U Srbiji, zbog pandemije COVID-19 decu izbeglice i migranti morali su da pohađaju časove na Internetu, isto kao i lokalna deca. To je zahtevalo dodatne napore kako od strane učenika, tako i od strane obrazovanih institucija, da bi se obezbedilo da deca mogu da prate onlajn nastavni plan i program i pohađaju nastavu srpskog jezika i drugih predmeta.

Da bi se izborile sa ograničenjem kretanja, neke izbeglice osmislile su različite načine da uzvrate gostoprimstvo zajednici u Srbiji. Jedan primer je Afsaneh, izbeglica iz Irana, koja je besplatno držala časove farsi jezika učenicima iz Srbije.