Baw Meh, 77 godina: „Udala sam se veoma mlada. Moji roditelji su to ugovorili. Nikada nismo videli jedno drugo pre venčanja. Rekao mi je da sam veoma vitka, a ja sam mu rekla da je zgodan i muževan. Smejali smo se, ali nakon tih prvih reči bilo nas je sramota da hodamo zajedno. Bilo je lepih, ali i teških vremena. Kada su sukobi zahvatili i naše selo, bili smo primorani da odemo. Vojnici su sve spalili i izgubili smo svu svoju imovinu. Mnogo nas je prelazilo planine i reke. Uzeli smo korpu kako bi smo poneli lonac, sekiru, ugalj i 30 šolji pirinča. Nosila sam decu i bežala. Bežeći tako, deca su konačno i odrasla u jednom u kampu na Tajlandu.”

„Morali smo da izbegnemo odmah nakon što sam rodila najmlađu ćerku. Želela sam da ona ide u školu i da se obrazuje, ali to nije bilo moguće. Sada živim sa njom i sa svojim unucima koji pohađaju školu u kampu. To me usrećuje. Nadam se da će nastaviti da se školuje jer želim da budu obrazovani. Želim da budu poput vas (pokazujući na UNHCR osoblje).

Mislila sam da ćemo se vratiti u naše selo ubrzo nakon što smo otišli. Ali, nismo mogli. U ovom kampu smo već 20 godina.”

Bav Meh (78), šeta sa prijateljicama, Klav Meh (desno) i Oo Meh (levo) u izbegličkom kampu Ban Mai Nai Soi. @UNHCR / R. Arnold

Bav Meh (78) sa unucima, Ko Rehom (10) i Ti Rehom (5), u izbegličkom kampu Ban Mai Nai Soi, udaljenom oko dva kilometra od tajlandsko-mijanmarske granice. @UNHCR / R. Arnold

Bav Meh (78) sedi na pragu kuće u kojoj živi sa decom i unucima u izbegličkom kampu Ban Mai Nai Soi. Unuci su se rodili u kampu, te već treća generacija njene porodice živi u dugotrajnom prinudnom raseljeništvu. @UNHCR / R. Arnold

Bav Meh (desno) čisti pirinač sa Klav Meh (levo) u izbegličkom kampu Ban Mai Nai Soi. Kao i većina izbeglica koje ovde žive, pobegla je kroz džunglu sa suprugom i šestoro dece, prelazeći reke i spavajući u šumi, sa prtljagom na leđima. @UNHCR / R. Arnold

Bav Meh (78) zajedno sa ćerkom Praj Meh i unukom Ti Rehom (5) priprema jelo u kolibi u kojoj žive u izbegličkom kampu Ban Mai Nai Soi. @UNHCR / R. Arnold

Bav Meh (78) obavlja kućne poslove sa unukom Ti Rehom (5) ispred kolibe u kojoj žive. Već 18 godina, ona izbeglički kamp Ban Mai Nai Soi zove domom. @UNHCR / R. Arnold

Bav Meh je najstarija Kareni izbeglica u izbegličkom kampu Ban Mai Nai Soi na severu Tajlanda. Još uvek nosi tradicionalnu odeću i nakit koji je ponela iz doma u Mijanmaru. @UNHCR / R. Arnold

Baw Meh voli da peva Kareni tradicionalne pesme dok uveče kuva za svoju porodicu. Voli i da priča o svom suprugu koji je preminuo prošle godine, ne ostvarivši svoj san o povratku kući. Mnoga njena deca i unučići su preseljeni u treće zemlje. Pre nego sto je otišao, jedan od unuka joj je rekao: „Brinuću o tebi iz Amerike i jednog dana ću doći da te vidim.“. Baw Meh je odbija da ode. Radije želi da ostane blizu svog supruga koji je sahranjen u zapadnom delu kampa, najbližem njihovom selu u Mijanmaru, koje se se prostire s druge strane granice, blizu, ali van domašaja.

Baw Meh, sada 77-ogodišnjakinja, izbegla je iz mijanmarske države Kajah 1996. godine. Osamnaest godina kasnije, tri generacije njene Kareni porodice i dalje žive u izbegličkom kampu Ban Mai Nai Soi na severu Tajlanda. Kareni izbeglice iz Mijanmara na Tajlandu su jedna od najdužih izbegličkih kriza na svetu, iako neke od njih sada razmišljaju o dobrovoljnom povratku u Mijanmar, budući da su se uslovi za povratak poboljšali.

Pokažite solidarnost sa izbeglicama poput Bav Mah i već danas potpišite peticiju #WithRefugees.

Da li Vam se dopala priča o Bav Meh? Podelite je sa prijateljima!