Ženeva, 13. novembar 2018.

Ženeva, 13. novembar 2018.

Četiri godine nakon pokretanja desetogodišnje kampanje za iskorenjivanje apatridije u svetu,

UNHCR, Agencija UN za izbeglice, uputila je danas apel državama da preduzmu brže i odlučnije korake da ispune cilj kampanje.

Od novembra 2014. godine, kada je UNHCR pokrenuo kampanju #IBelong (Ja pripadam),

ostvareni su značajni rezultati. Više od 166.000 apatrida steklo je državljanstvo ili im je državljanstvo potvrđeno, 20 država je pristupilo konvencijama o apatridiji, čime je ukupan broj potpisnica Konvencije o pravnom položaju lica bez državljanstva iz 1954. porastao na 91 a

Konvencije o smanjenju broja slučajeva lica bez državljanstva iz 1961. godine na 73. Devet država uspostavilo je ili poboljšalo postupke utvrđivanja apatridije, šest je promenilo zakone o državljanstvu a dve su iskorenile diskriminaciju po osnovu roda kojom žene nisu mogle da prenesu svoje državljanstvo na decu. U devet zemalja zvanično su usvojeni nacionalni planovi za iskorenjivanje apatridije.

Ipak, uprkos ovim rezultatima, milioni ljudi širom sveta, od kojih se većina nalazi u zemljama Azije i Afrike, i dalje su apatridi i žive u vakumu. Broj apatrida ili lica koja su u opasnosti da to postanu u svetu je teško tačno ustanoviti. Tokom 2017, oko 70 država prijavilo je 3,9 miliona lica bez državljanstva. Ali, UNHCR procenjuje da je ovo tek delić ukupnog broja – tačan broj mogao bi biti čak tri puta veći.

„Danas apelujem na političare, vlade i zakonodavce širom sveta da istog časa preduzmu korake, da usvoje i podrže odlučne aktivnosti usmerene na iskorenjivanje apatridije u svetu do 2024” rekao je Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi. „To je ispravno sa ljudskog, etičkog i političkog stanovišta. Svaki čovek na ovoj planeti ima pravo na državljanstvo i pravo da kaže JA PRIPADAM.”

Uzroci apatridije su brojni, ali najveći generator su problemi u zakonima o državljanstvu i diskriminacija. Uticaj na pojedince i njihove porodice je momentalan i može imati teške posledice. Apatridija znači život bez državljanstva i svega što iz njega proizilazi. Biti apatrid znači živeti bez pristupa obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti ili zakonskom zaposlenju. Može značiti i život bez mogućnosti sklapanja braka, posedovanja stana, slobode kretanja – život na marginama društva, lišen perspektive i nade.

„Apatridi se i  dalje suočavaju sa ogromnim preprekama pri ostvarivanju osnovnih ljudskih prava”, izjavio je Grandi. „Iskorenjivanje apatridije zahteva eliminisanje diskriminacije iz zakona o državljanstvu i u praksi. Države poput Kenije, Kirgistana i Tajlanda utiru put, dokazujući da je moguće promeniti živote hiljade ljudi njihovim prijemom u državljanstvo, ako postoje politička volja i rešenost, te odlučni napori na nacionalnom nivou.”   

U skoro svim delovima sveta usvojene su deklaracije i akcioni planovi da se reši problem apatridije. Ove regionalne inicijative motivišu nacije da sarađuju kada se suočavaju i rešavaju ovaj problem ljudskih prava. Jedan od rezultata Održivog cilja razvoja br. 16 je iskorenjivanje apatridije – obezbeđenja pravnog identiteta za sve do 2030. godine.

U Srbiji su predstavnici Vlade, državnih organa i stručne javnosti već obeležili četvrtu godišnjicu kampanje #IBelong na konferenciji „Postignuća Republike Srbije u borbi protiv apatridije i naredni koraci” održanoj 2. novembra u Beogradu (vidi: https://bit.ly/2B314Nq).

Učesnici konferencije pohvalili su izvanredan napredak koji je država ostvarila u oblasti sprečavanja apatridije i smanjenja broja lica bez državljastva. Takođe su potvrdili svoju spremnost da reše preostale izazove u cilju potpune eliminacije mogućnosti nastanka i ponovne pojave slučajeva apatridije u Srbiji”.