Amal Ali, 30 godina: ”Neke od mojih pacijentkinja su devojke mojih godina, ili mlađe. Kada saznaju da sam zubar, žele da pričaju o svojim snovima, čime žele da se bave, o školovanju i svom životu. Ja se trudim da ih podržim i ohrabrim da nastave sa školovanjem. Kao pacijenti su mi dolazili stariji muškarci iz Somalije koji su me pitali da li mogu da dovedu svoje ćerke, kako bi me videle i uverile se da postoji zubarka iz Somalije. To je lepo od njih. Postavljaju mi razna pitanja, kao npr. kako mi je bilo dok sam nosila hidžab tokom studija, kojim putem da krenu, kako mogu da povećaju svoje šanse da studiraju na fakultetu.”

“Neki vide Švedsku kao zemlju mogućnosti. Dođu ovde sa ciljem i bez obzira šta se desi, koliko puta dožive neuspeh, koliko je teška borba koju vode, jednostavno idu napred. A sa druge strane, imamo ljude koji su odustali, koji žive od socijalne pomoći i koji osećaju da, šta god da urade, nikada neće biti prihvaćeni u društvu. Između ove dve grupe ljudi ne postoji sredina.”

“Stručnjaci različitih profesija moraju biti most koji ih spaja i da im pokažu da je moguće uspeti. Teško je i morate da se dokazujete mnogo više nego prosečan Šveđanin, ali ipak možete uspeti. Ja bih volela da budem taj most i da kažem drugima: da, bilo je teško, nije bilo lako završiti fakultet i školovati se za zubara noseći hidžab, poštovati svoju religiju, moliti se pet puta dnevno, želeći da budem uzorna Muslimanka a u isto vreme odličan student.”

“Ali možete to da postignete. Teško je, ali možete.”

“Moji pacijenti mi uzvraćaju mnogostruko. Uče me o Somaliji, Etiopiji ili Eritreji, a neki dolaze i iz Iraka i Sirije,“ kaže Amal. „Daju mi uvid u njohove nekadašnje živote. U tim trenucima shvatite da imate nešto zajedničko što vas veže, da je svako došao iz druge zemlje, svi smo vodili neke druge živote i imali dobre karijere pre nego što smo došli ovde.” © UNHCR/Johan Bävman  

Amal je jedna od nekoliko zubara u Skandinaviji sa somalijskim poreklom. Radi u ordinaciji u Oslu, gde su skoro svi njeni pacijenti imigranti. © UNHCR/Johan Bävman

Amal priča sa pacijentom na recepciji o zakazivanju termina. Nada se da će otvoriti svoju odinaciju u Geteborgu, znajući da će mnogo Somalijci doći kod nje. © UNHCR/Johan Bävman

“Nije bilo lako lako završiti fakultet i školovati se za zubara, noseći hidžab, poštovati svoju religiju, moliti se pet puta dnevno, želeći da budem uzorna Muslimanka a u isto vreme odličan student,” kaže Amal. “Ali možete to da postignete. Teško je, ali možete.” © UNHCR/Johan Bävman

Tokom kratke pauze između pacijenata, Amal koristi priliku da se moli. Ponekad je ljudi greškom smatraju za medicinsku sestru jer nisu navikli na ženu zubara. Ali veoma brzo se naviknu, kaže Amal. “Iskazuju veliko poštovanje prema vama kao ženi, pogotovo kada ste uspešni. Ovo je veoma učestala situacija, zato što do sada nisu upoznali zubara ženskog pola iz Somalije – ali kada me upoznaju, onda iskazuju veliko poštovanje.” © UNHCR/Johan Bävman

“Želim da uzvratim i da uradim nešto kako bih dokazala sam i dalje Somalijka, dok u isto vreme imam i svoj švedski indentitet,” kaže Amal nakon svoje odluke da radi u zubnoj ordinaciji u Oslu, gde je veliki broj njenih pacijenata poreklom iz Somalije. © UNHCR/Johan Bävman

Amal čeka tramvaj do kuće. Zahvalna na prilici da s eškoluje u Švedskoj, sada želi da uzvrati svojoj zajednici. © UNHCR/Johan Bävman

Amal Ali je na poslovnom i ličnom putu koji je sve više probiližava njenim korenima u Somaliji. Prošle godine preselila se rodnog Geteborga u Oslo, kako bi radila u zubnoj ordinaciji gde je većina pacijenata poreklom iz Somalije, mnogi i sami izbeglice.

“Kada sam došla ovde, uvek sam sebi govorila kako ću otvoriti svoju ordinaciju u Geteborga kako bih pomogla svom narodu. Ali pre nego što to i uradim, drago mi je što radim negde gde ima puno Somalijaca.”

Želela bi da napravi “malu Somaliju” u svojoj ordinaciji u Oslu, koja bi je podsećala da ima i drugi dom i “obaveze prema svom narodu u Africi”. Duboko je svesna činjenice da nisu svi Somalijci imali šansu da dođu u Švedsku i dobiju besplatno srednje obrazovanje. Njeni pacijenti je svakoga dana uče o njenom domu jer ga se slabo seća i usavrši svoj maternji jezik. Jedan pacijent uvek svira narodnu muziku iz Somalije, priča joj o Somaliji pre rata i zašto su stvari danas takve kakve jesu. Drugi pacijenti dolaze iz Eritreje, Iraka i Sirije i pričaju kakvi su im životi nekada bili. “Mnogo sam od njih naučila. U tim trenucima shvatite da imate nešto zajedničko što vas veže, da je svako došao iz druge zemlje, svi smo vodili neke druge živote i imali dobre karijere pre nego što smo došli ovde,” kaže Amal.

Svaki put kada poseti Somaliju, trudi se da volontira kao zubar, i ima velike planove za svoj budući posao unutar zemlje.

“Želim da uzvratim i da uradim nešto kako bih dokazala sam i dalje Somalijka, dok u isto vreme imam i svoj švedski indentitet,” kaže Amal.

Amal voli Švedsku, to je njen dom – oseća se da više kao Šveđanka nego kao Somalijka. Ali želi da spoji dva identiteta. “Većina emigranata se oseća kao da pripada dvema državama ili dvema kulturama, ali ih čeka dug put u Švedskoj da prihvate drugu kulturu i raznovrsnost koja je zastupljena u današnjem društvu.”

Pokažite solidarnost sa izbeglicama poput Amal  i već danas potpišite #WithRefugees peticiju.

Da li Vam se dopala Amalina priča? Podelite je sa prijateljima!