Ženeva, 12. septembar 2017. godine

Ženeva, 12. septembar 2017. godine: Više od 3,5 miliona izbegličke dece starosti 5 do 17 godina nisu imala priliku da se školuju prošle školske godine, navodi izveštaj koji je danas objavio UNHCR, Agencija UN za izbeglice.

Među njima je oko 1,5 milion izbegličke dece koja su propustila osnovno obrazovanje, kaže se u izveštaju, dok 2 miliona adolescenata – izbeglica ne pohađa srednje obrazovanje.

“Deca čine polovinu od 17,2 miliona izbeglica pod mandatom UNHCR-a,” rekao je Filipo Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice. “Obrazovanje ovih mladih ljudi je ključ za miran i održiv razvoj zemalja prijema i njihovih domovina kada budu mogli da se vrate. Ipak, u poređenju sa drugom decom i adolescentima u svetu, nedostatak mogućnosti obrazovanja izbeglica sve je veći.”

Izveštaj “Ostavljeni: Obrazovanje izbeglica u krizi”, poredi izvore i statistike UNHCR-a o obrazovanju izbeglica sa podacima UNESCO-a, Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, o upisu u škole širom sveta. Širom sveta, 91% dece pohađa osnovnu školu. Kod izbeglica je ta cifra daleko niža – samo 61% – a u zemljama sa niskim prihodima je ispod 50%.

Kako izbeglička deca rastu, tako se povećavaju prepreke: tek 23% adolescenata – izbeglica upisano je u srednju školu u poređenju sa 84% adolescenata u svetu. U zemljama sa niskim prihodima, tek 9 % izbeglica ima mogućnost da ide u srednju školu.

Situacija u visokom obrazovanju je kritična. Širom sveta, 36% mladih se upisuje na studije. Uprkos velikom porastu ukupnih brojki a zahvaljujući ulaganjima u programe stipendiranja i druge programe, kod izbeglica ova vrednost uporno stoji na 1 odsto.

Međunarodna zajednica neće uspeti da ostvari svoje Ciljeve održivog razvoja – 17 ciljeva koji bi trebalo da promene svet do 2030. godine – ukoliko ne reaguje i promeni ovakve trendove. Cilj broj četiri: “Obezbediti inkluzivno i kvalitetno obrazovanje za sve i promovisati celoživotno učenje”, neće biti ostvaren ukoliko ne zadovoljimo obrazovne potrebe ugroženog stanovništva uključujući izbeglice i druge prisilno raseljene ljude. A ukoliko se zanemari obrazovanje biće dovedeni u pitanje i mnogi drugi razvojni ciljevi koji se odnose na zdravlje, prosperitet, jednakost i mir.

Izveštaj poziva da se obrazovanje učini osnovom reakcije na izbegličke krize i da bude podržano dugoročnim planovima i pouzdanim finansiranjem. U njenu se pozivaju vlade da uključe izbeglice u nacionalne sisteme obrazovanja budući da je to nadelotvorniji, najpravedniji i najodrživiji odgovor, i naglašava neke od važnih napora učinjenih ka sprovođenju takve strategije – čak i u zemljama u kojima su resursi oskudni.

Nalazi dalje naglašavaju značaj kvalitetne nastave, te nacionalnih i međunarodnih mreža podrške koje su potrebne da bi nastavnici bili obučeni, motivisani i sposobni da izvrše pozitivan uticaj u najtežim razredima u svetu. Brojne lične priče koje Izveštaj prenosi pokazuju da, dok izbeglice očajnički žele da se obrazuju – svesni transformacije koju obrazovanje može uneti u njihov život – isuviše je malo nastavnika, učionica, školskih knjiga i mehanizama podrške da bi se ta tražnja zadovoljila.

Ovo je drugi godišnji izveštaj o obrazovanju koji je objavio UNHCR. Prvi pod nazivom “Propuštanje školovanja” je objavljen prošlog septembra, pre samita Generalne skupštine UN za izbeglice i migrante. Deklaracija iz Nju Jorka za izbeglice i migrante, koju su potpisale 193 zemlje, postavila je obrazovanje u sam vrh međunarodnog odgovora.

“Uprkos ogromnoj podršci Deklaraciji iz Nju Jorka, godinu dana kasnije izbeglice se nalaze u realnoj opasnosti da budu ostavljene u smislu njihovog obrazovanja,” izjavio je Grandi. “Obezbeđenje pristup kvalitetnom obrazovanju za izbeglice predstavlja zajedničku odgovornost. Vreme je da sa reči pređemo na dela.”

 

Izveštaj UNHCR-a navodi da je stopa upisa izbegličke dece u osnovne škole porasla u prošloj školskoj godini sa 50 % na 61 %, zahvaljujući znatno unapređenim strategijama i ulaganjima u obrazovanje izbeglica iz Sirije, kao i dolasku izbegličke dece u Evropu u kojoj je obrazovanje obavezno. U istom periodu, pristup srednjem obrazovanju stagnira, a manje od 1 od 4 adolescenta–izbeglica upisuje se u škole.

 

I dalje su prisutne značajne prepreke, uglavnom zbog toga što jedna od tri izbeglice živi u zemljama sa niskim primanjima. Manje je verovatno da će oni ići u školu – šest puta manje nego među decom u svetu. Zemlje koje su ih primile često se i same bore da obezbede sredstva za obrazovanje svoje dece, suočavaju se sa dodatnim zadatkom da nađu mesta u školama, adekvatno obučene i kvalifikovane nastavnike i odgovarajuće didaktičke materijale za desetine ili čak stotine hiljada pridošlica koje često ne znaju jezik podučavanja i koje su izgubile prosečno četiri godine školovanja.

“Napredak koji smo videli u upisu izbegličke dece iz Sirije jasno pokazuje potencijal da se prekine ova kriza obrazovanja izbegličke dece,” rekao je Grandi. “Ali, užasan nivo upisa izbegličke dece u regionima sa niskim primanjima jasno ukazuje na potrebu ulaganja u ove, često zaboravljene, zemlje prijema.”

 

UNHCR zajedno sa partnerima radi na tome da obezbedi obrazovanje izbeglicama širom sveta, u kampovima i van njih. Povećana sredstva hitno su potrebna da bi više izbegličke dece ušlo u škole.

 

Kontakti za medije i materijali:
Multimedijalna verzija izveštaja dostupna je na http://www.unhcr.org/left-behind

 

Za više informacija o ovoj temi, kontakte za medije, verziju u PDF format i odnosne fotografije, video materijal, info i mobilne grafike, vidi http://www.unhcr.org/left-behind-media