Atoma sanja o tome da otvori restoran sa svojom ćerkom Nourom.

Pobegla je od nasilja iz Sudana.

Atoma, 37 godina: “Ja sam iz provincije Plavi Nil, iz Sudana. Morala sam da pobegnem iz rodnog sela kada su ga bombe uništile. Nisam imala drugog izbora nego da pobegnem sa svojom decom. Nakon pet dana pešačenja, prešli smo granicu sa Južnim Sudanom. Trenutno živim u izbegličkom kampu Gendrasa. Imam malu kolibu u kojoj prodajem hranu. Kad sam došla ovamo bila sam nezaposlena, jer nisam imala dovoljno sredstava  za rad. Nekada sam se bavila poljoprivredom. Sedela sam i čekala svoje mesečno sledovanje hrane od UNHCR-a. U tim trenucima sam shvatila da znam da kuvam – majka me je naučila da kuvam kada sam bila mala.”

atoma1

Izbeglice u kampu Gendrasa užuvaju u Atominoj sudanskoj kuhinji. “Shvatila sam da mogu da kuvam,” kaže Atoma. “Majka me je učila da kuvam kada sam bila mala. Većina mojih klijenata su volonteri nevladinih organizacija. Oni vole moju hranu i to me raduje. ©UNHCR / E. BYUN

2016WRD_Photo2_Atoma_SouthSudan_rs

Atoma, 37, pobegla je iz svog rodnog sela u provinciji Plavi Nil kada su ga bombe uništile. Sada pomaće drugim ženama da izgrade svoje kolibe i otvore svoje restorane u kampu Gendrasa. ©UNHCR / E. BYUN

2016WRD_Photo3_Atoma_SouthSudan_rs

Atoma uči svoju ćerku kako da sprema sudansku hranu, kao što je nju učila njena majka. ©UNHCR / E. BYUN

2016WRD_Photo4_Atoma_SouthSudan_rs

Atoma sa svojom ćerkom u svom domu i restoranu. Jednog dana, Atoma se nada da će zajedno otvoriti pravi restoran. ©UNHCR / E. BYUN

“Kada sam shvatila da znam da kuvam, otvorila sam mali restoran sudanske kuhinje. Majka me je učila da kuvam kada sam bila mala. Većina mojih klijenata su volonteri nevladinih organizacija. Oni vole moju hranu i to me raduje. Osećam se kao da sam postala ambasador sudanske kuhinje. Kao što je moja majka učila mene, tako ja sada učim moju ćerku Nouru kulinarskim tajnama. Nadam se da ćemo jednog dana biti u mogućnosti da otvorimo veći restoran.”

Atoma ima 37 godina i izbegla je iz Sudana septembra 2011. godine. Izbegla je iz svog sela iz provincije Plavi Nil, u Sudanu, kada su bombe razorile njeno selo. “Nisam imala drugog izbora nego da pobegnem sa svojom decom. Nakon petodnevnog pešačenja, stigli smo u Južni Sudan.” Sada živi u Gendrasi, najmanjem od četiri izbeglička kampa u provinciji Gornji Nil, u kome trenutno boravi 134.000 izbeglica iz Sudana. “Kada sam došla ovde, nisam znala šta da radim. Nisam imala sredstva da se brinem o svojoj porodici. Kod kuće je bilo drugačije. Bavila sam se poljoprivredom i život moje porodice zavisio je isključivo od poljoprivrede.”

Atoma je ubrzo uvidela da neće moći da ispuni osnovne potrebe svoje porodice tako što će sedeti kod kuće i čekati da joj neko drugi pomogne. “Otvaranje restorana mi je promenilo život. Kuvanje me podseća na majku. Nisam čula nikakve vesti o njoj od kako smo napustili Plavi Nil. Odbila je da pođe sa nama i odlučila da ostane da čuva našu zemlju. Obećala je da će nam se uskoro pridružiti, ali nikada nije…Nadam se da je još uvek živa. Volela bih da me vidi kako spremam sudansku hranu onako kako me je ona naučila.” Kada ne radi u svom restoranu, Atoma voli da pomaže drugim ženama da prevaziđu svakodnevne probleme. Pomaže svojim prijateljima da sagrade svoje kolibe i pozajmljuje kuhinjski pribor ženama koje su voljne da same započnu svoj biznis, kao što je i ona započela. “Hrana – to je tajna kojom svoju porodicu činim srećnom.”

Pokažite solidarnost sa izbeglicama poput Atome  i već danas potpišite #WithRefugees peticiju.


Da li Vam se dopala Atomina priča? Podelite je sa prijateljima!

Right Petition Text – SR

Pokažite solidarnost #WithRefugees

Potpišite našu peticiju

Potpišite danas

U Južnom Sudanu trenutno boravi oko 266,000 izbeglica i 1,69 miliona interno raseljenih lica. Preko 90% izbeglica dolazi iz Sudana. Kao i Atoma, mnogi su proterani iz svojih domova usled rata između vlade i snaga opozicije u provincijama Južnog Kordofana i Plavog Nila.

Tokom petogodišnjeg konflikta, broj izbeglih lica iz Sudana ne prestaje da raste. Jedan od glavnih ciljeva UNHCR-a u Južnom Sudanu je da poboljša životne uslove izbeglica u kampovima, gradeći bolje kapacitete za smeštaj porodica, boreći se za visoke standarde u zdravstvu, obrazovanju, snabdevnju vodom i higijeni i pomažući muškarcima i ženama  da postanu samostalni. UNHCR takođe nastoji da zaštiti najugroženije izbeglice, kao što su maloletnici bez pratnje i deca odvojena od roditelja, trudnice, osobe sa invaliditetom i starija lica.