Elizabet Kvartije je 17-ogodišnja Sudanka koja je ceo život provela u izbegličkom kampu Kakuma u nenaseljenoj oblasti Turkana na severozapadu Kenije. Elizabetina porodica potiče iz Južnog Sudana. Njen otac je ubijen u sukobu 2009. godine, a njena majka je pobegla sa svojih četvoro dece i tek rođenom Elizabetom, u Keniju.

Od tada žive u kampu. Elizabetina majka se preudala i dobila još četvoro dece, ali kada se njen očuh vratio u Južni Sudan nakon proglašenja nezavisnosti, i on je takođe ubijen. Elizabet sanja da nastavi školovanje i jednog dana postane doktor. Omiljeni predmet joj je biologija i trenutno pohađa drugi nivo srednje škole.

Formalno obrazovanje prestaje na četvrtom nivou, i oni koji mogu sebi da priušte da pohađaju školu van kampa mogu nastaviti školovanje, što je izvor frustracija za mnoge mlade izbeglice u kampu Kakuma.

Kada ne uči za školu i ne pomaže svojoj porodici, Elizabet svoje vreme provodi na fudbalskom terenu. Rano je počela je da igra fudbal, kada je učitelj u kampu uvideo da se devojčice interesuju za ovaj sport. U početku su im govorili da je fudbal samo za dečake. Međutim, devojčice su bile odlučne u svojoj nameri i napravile sopstvene lopte od papira i plastičnih flaša. Impresioniran njihovom istrajnošću i talentom, jedan od učitelja im je postao i trener.

Elizabet je postala kapiten tima – nagrada za njenu posvećenost i talenat. Na nedavnom regionalnom prvenstvu u fudbalu, Elizabet se, zajedno sa svojim ženskim saigračima iz kampa Kakuma, takmičila protiv kenijskih timova. Njihov tim je osvojio drugo mesto.

“Ako sam uspešna u školi, jednog dana mogu postati premijer ili predsednik. Ali ako samo igram fudbal, to je sve što mogu,” ističe Elizabet koja ima mnogo veće ambicije i želje.

Pokažite solidarnost sa izbeglicama poput Elizabet  i već danas potpišite #WithRefugees peticiju.

Da li Vam se dopala Elizabetina priča? Podelite je sa prijateljima!