Mojtaba, 22 godine: „Put do Evrope je bio veoma težak. Tada sam imao samo 13 godina. Na tom putu sam izgubio starijeg brata. Udavio se dok smo prelazili iz Turske u Grčku. Nakon toga sam morao da se snalazim sam. Najteže mi je bilo što nisam znao kome mogu da verujem. Ali, imao sam sreće. U Austriji sam pronašao porodicu koja mi je pomogla i koja mi i dalje pomaže. Sada sam na fakultetu, studiram molekularnu biologiju.

U mom detinjstvu nije bilo mesta za nauku. Pomagao sam roditeljima na njivi u provinciji Gazni. Bili su poljoprivrednici, uzgajali su krompir, voće i povrće. Bili smo okruženi talibanima. Kao pripadnici hazarske manjine, uvek smo bili izloženi riziku. Imali smo osećaj kao da smo u zatvoru. Nismo mogli da se krećemo slobodno i, pre ili kasnije, bili bismo napadnuti. Evropa je bila naša jedina nada u sigurnost.”

„Moja porodica iz Avganistana je sada sa mnom i ja sledim svoj san da istražujem rak. Voleo bih da odem u inostranstvo na doktorske studije, možda u Škotsku jer oni imaju odlične specijaliste neurologije. Odlučan sam da se borim protiv raka.”

 

Mojtaba Tavakoli (22) pobegao je iz Avganistana kada je imao 13 godina. Danas studira molekularnu biologiju na Medicinskom fakultetu u Beču, gde se bavi istraživanjem raka. @UNHCR/G.WELTERS

Mojtaba (22) sa najmlađim bratom Omidom Tavakolijem (1) i majkom Rehanom Rahimi (46) u porodičnoj kući. @UNHCR/G.WELTERS

Mojtaba Tavakoli (22) na porodičnoj večeri u roditeljskoj kući u Beču. Na slici su, sa leva nadesno: majka Rehana Rahimi (46), sestra Zahra Tavakoli (17), Mojtaba Tavakoli (22), brat Omid Tavakoli (1) i otac Joma Ali Tavakoli (53). @UNHCR/G.WELTERS

Mojtaba (drugi s leva) uživa sa prijateljima na roštilju u okolini Beča. ,,Volim Beč. To je prelep grad koji zovem domom.” @UNHCR/G.WELTERS

Mojtaba radi u laboratoriji na Medicinskom fakultetu u Beču. Kada je imao 13 godina, pobegao je sa bratom od talibana, ali se brat na tom putu udavio u Egejskom moru. Danas, kao student medicine, sanja da će pronaći lek protiv raka. @UNHCR/G.WELTERS

Mojtaba uči u kući svojih staratelja. Nada se da će a doktorskim studijama nastaviti da istražuje rak. @UNHCR/G.WELTERS

Mojtaba Tavakoli je tek završio osnovnu školu kada је sa samo 13 godina pobegao iz Avganistana od talibana. Sada, kao 22-godišnjak, studira molekularnu biologiju na Medicinskom fakultetu u Beču sa ciljem da se u budućnosti posveti istraživanju raka. Porodica Tavakoli, pripadnici potlačene hazarske manjine u Avganistanu, poslali su svoja dva sina u Evropu 2006. godine kako bi pobegli od talibana. Nakon što se njegov stariji 18-godišnji brat Morteza udavio u Egejskom moru, Mojtaba je putovanje nastavio sam. U Austriji je jedan austrijski par, Marion Vajgl i Bernard Vimer, preuzeo starateljstvo nad njim i pomogao mu.

Kada mu je odobren azil u Austriji, Mojtaba je uspeo da dovede svoju porodicu iz Avganistana da mu se pridruži. Drugi brat, 12-godišnji Mustafa, umro je od raka u Beču 2014. godine.

„Video sam stvari koje ljudi dva puta stariji od mene nisu videli.”, kaže on. „To me tera da budem strog prema sebi i iskoristim šanse da porodicu učinim ponosnom.”

Pokažite solidarnost sa izbeglicama poput Mojtabe i već danas potpišite #WithRefugees  peticiju.

Da li Vam se dopala Mojtabina priča? Podelite je sa prijateljima!