Solaf, 9 godina: „Zovem se Solaf. Iz grada Bosre sam, iz Sirije. Sećam se svoje kuće tamo. Bila je velika sa braon vratima. Imali smo vrt sa stablima maslina, limuna, pomorandži i jabuka. Sadili smo bosiljak, majčinu dušicu, kamilicu, peršun, patlidžan i paradajz. Raketa je pogodila naš krov i morali smo da spavamo u džamiji, a onda je i džamija bombardovana, pa smo nakon toga došli u Jordan.

Ne svidja mi se puno ovde u kampu. Nema struje. Koristimo solarne lampe noću, ali one traju samo 30 minuta. Kada bismo imali struju, volela bih da gledam televiziju… ne, laptop! Želim da gledam TV na laptopu. Kada sam u školi, igram se sa svojim drugarima i bavim se sportom. Učim tekvondo kako bih mogla sama da se odbranim kada moj brat nije u blizini. Uskoro ću moći da uradim i špagu.“

„Želim da idem u Ameriku. Jedan od mojih rođaka je bio i rekao mi je da se tamo živi normalno – veliki supermarketi i dobre škole. Polagala bih ispite i imala dobre ocene. Želim da postanem doktor i lečim dijabetes. Zašto? Zato što moja mama ima dijabetes. Želim da pomognem svojoj porodici jer su oni sve što imam.“

Solaf, devetogodišnja izbeglica iz Sirije, crta u šatoru u kome živi sa bratom i roditeljima u izbegličkom kampu Azrak. Iz Sirije joj najviše nedostaje deka.

Mulaf (21) drži devetogodišnju sestru Solaf dok ona pokazuje tekvondo veštine u izbegličkom kampu Azrak.

Ruvaida (44), drži devetogodišnju ćerku Solaf ispred šatora u kome žive u izbegličkom kampu Azrak. ,,Uvek je u pokretu, nikada ne miruje."

Devetogodišnja Solaf ponosno pokazuje svoju slagalicu u šatoru u izbegličkom kampu Azrak. Njen otac Ahmad (49) i majka Ruvaida (44) odlučili su da sa decom pobegnu iz Sirije 2013. godine.

Devetogodišnja Solaf je izbeglica iz Sirije koja živi sa roditeljima i starijim bratom u izbegličkom kampu Azrak u Jordanu. Poreklom iz grada Bosra sa juga Sirije, ona i njena porodica su bili primorani da izbegnu u Jordan 2013. godine nakon što je njihov dom delimično uništen udarom rakete. Solaf živo pamti na sukob u Siriji. „Sećam se kada je raketa pogodila groblje u našem gradu, pa je telo čoveka po imenu Mousa izletelo na površinu zemlje.“

Uprkos svemu kroz šta je prošla, Solaf je srećno i živahno dete koje voli da se bavi sportom sa svojim drugarima u kampu i da slaže slagalice u porodičnom skloništu. Voli da pomaže svojoj majci u kuhinji i brzo izgovara recept za njeno omiljeno jelo „shish barak“, jagnjetinu sa knedlama, kuvanu u sosu od jogurta.

Rat u Siriji traje već duže od pet godina i izazvao je najveću izbegličku krizu na svetu sa više od 4.8 miliona Sirijaca koji su izbegli u Jordan i u druge susedne zemlje u regionu.

Pokažite solidarnost sa izbeglicama kao što je Solaf i već danas potpišite peticiju #WithRefugees.

Da li Vam se dopala Solafina priča? Podelite je sa prijateljima!